BIH NADLEŽNOSTI I NJIHOV PRENOS

      Ustavom BIH taksativno su nabrojane nadležnosti državnog (najvišeg, BIH) nivoa vlasti, a entitetske nadležnosti su određene po sistemu "negativne enumeracije", "negativnog nabrajanja" koji se ogleda u tome da entitetima pripadaju svi oni poslovi koji nisu izričito dodjeljeni institucijama BIH. Nadležnosti predstavljaju određivanje poslova koje organi na nekom nivou vlasti (BIH,entiteti, kantoni, opštine) trebaju da rade, i da ne obavljaju poslove drugog nivoa jer to dovodi do nefunkcionalnosti sistema. Ustavom BIH, u nadležnost institucija BIH spadaju: 1. spoljna politika (politički odnos sa drugim državama i međunarodnim subjektima) 2. spoljnotrgovinska politika (trgovinski odnos sa drugim državama...) 3. carinska politika (carine, njihova naplata...) 4. monetarna politika (izdavanje novca) 5.finansiranje ustanova i međunarodnih obaveza bih 6. politika i propisi za useljavanje, izbjeglice i azil 7. sprovođenje krivičnih zakona na međunarodnom planu (odnosi sa Interpolom) 8. međusobne i međunarodne komunikacije 9. regulisanje saobraćaja između entiteta 10. kontrola vazdušnog saobraćaja (avionski letovi). Od uspostavljanja dejtonske BIH mnoge nadležnosti su dodane (prenijete) institucijama BIH, na štetu drugih nivoa vlasti, a putem odluka Visokog predstavnika ili dogovora političkih lidera. Tako su prenijeti npr. organizacija vojske, neke nadležnosti policije (kontrola granice, bezbjednost saobraćaja, ulazak i boravak stranaca...) u pravosuđu (izbor sudija i tužilaca, osnivanje suda i tužilaštva BIH), telekomnikacije, energetika... Značajno za entitete jeste da imaju pravo da uspostavljaju specijalne paralelne odnose sa susjednim državama.